Ako si upravo u fazi traženja idealnog režima ishrane, koji će ti doneti fantastične rezultate, odvoji neki minut i pročitaj ovaj tekst. Ja ovde neću otkriti toplu vodu, al’ ću te podsetiti šta je sve zapravo bitno u procesu mršavljenja. Negde duboko u nama svi to znamo, ali zaboravimo kada kilogrami počnu da žuljaju.

Mi nismo samo ono što jedemo, mi smo mnogo više od toga. Svakako je bitno koje gorivo sipamo u naš auto, ali važno je i da li ga pravilno koristimo. Do viška kilograma najčešće dolazi kada jedemo više, a trošimo manje. Razliku možeš videti na svojim bokovima, a uzrok najčešće leži u našoj glavi.

Dakle, da bi promenila svoj odnos sa hranom i trajno smršala potrebno je da napraviš promene na sva tri polja: navike u ishrani, fizička aktivnost i psihološka stabilnost. Verovatno nisu sve tri na istom nivou razvoja.

Ishrana, to je ono što većina pomisli kad se kaže gubljenje kilograma. Kako da se suzdržim od slatkiša? Kako da jedem manje peciva i testa? Kako da ne jedem uveče? Kako da ne pojedem sve iz tanjira? U startu sve to deluje nekako kao da život prestaje kada si u procesu mršavljenja. Uglavnom je potrebno da uskratimo sebi baš one namirnice koje najviše „volimo“. Zašto sam stavila pod navodnike? Zato što je to često hrana koja nam je neophodna da bi izazvala neki određeni osećaj. Iz iskustva znam da to često i nije najukusnija hrana. Ono što je neodoljivo kod nje je taj osećaj kada je pojedemo. Ona nam daje nešto više. Ona te umiruje, ušuškava, anestezira, cementira, daje osećaj popunjenosti, ona popunjava prazninu, ona je nešto više. Vrednost leži u emocijama koje ta hrana donosi. Taj segment obradiću na kraju. Po meni, on je možda i najvažniji deo, ali vratimo se ishani.

Iskreno mislim da je besmisleno držati bilo kakav trenutni režim ishrane, da ne kažem dijetu. Jer sve što je trenutno daje i trenutne rezultate. Dok se pridržavaš određenog režima do tada kilogrami idu dole, a čim se vratiš starim navikama vraćaju se i stari kilogrami. Mislim da je najpametnije da nađeš način ishrane koji će ti prijati na duže staze.

Na početku ne treba da se vezuješ za konačne stvari, jer i ne znaš gde će te nove navike dovesti. Postavi okrivno cilj ili rezultat koji želiš da postigneš. Počni sa menjanjem navika u ishrani. Polako menjaj jednu po jednu. To svakako neće doneti brze rezultate. Nećeš videti promenu posle tri dana, al’ ćeš osetiti. Daću ti par predloga odakle možeš da kreneš.

Uobroči se. Potrudi se da se posvetiš hrani kad jedeš. Koliko obroka ćeš imati zavisi koliko i kako si do sada jela. Neka to bude recimo tri obroka.

Salata uz svaki obrok. Naravno, ne mislim na rusku salatu ili krompir. Mislim na salatu koja je sirova od sezonskog povrća. Bilo bi dobro da bude bar pola tanjira salate. Da ti salata bude osnovni deo svakog obroka. Znaš kad nam u restoranu donesu glavno jelo ono je najčešće u velikom tanjiru, a salata je u činijici. E ti sad probaj da okreneš, da glavno jelo bude u činijici, a salata u tanjiru.

Žvaći. Da, dobro si pročitala. Zvuči banalno, ali to je najčešći problem kod ljudi sa viškom kilograma. Oni gutaju hranu kao da su u nekoj žurbi da se što pre najedu. Dobro je da se žvaće iz više razloga. Ja ću proći kroz dva bitna. Prvi, svima poznat, jeste vremenski period od 15 do 20 minuta koji je potreban da osećaj sitosti dođe do mozga. Drugi bitan razlog je varenje. Naše telo nije sposobno da vari komade hrane. Varenje počinje još u ustima. Potrebno je da toliko zvaćeš hranu dok ona ne postane kaša koja je natopljena pluvačkom.

To su neke osnove. Probaj da ih primeniš bar nedelju dana bez nekih očekivanja. Neka to bude tvoja igra. Sigurno ćeš se osećati bolje. I kilogrami će ići na dole. Nije bitno koliko kilograma, ali svakako će se smanjivati.

Fizička aktivnost. Ovo zvuči uvek kao neka kazna. Kao da se računa samo ono kad odeš u teretanu i dižeš i spuštaš tegove. Sve se računa. Ako si prošetala do prodavnice umesto vožnje autom. Ako si koristila stepenice, a ne lift... Fizičku aktivnost možeš da ubaciš u svoju svakodnevicu. To ne mora da bude samo dva puta nedeljno. Nemoj pratiti šta rade drugi i šta je sad popularno. Pronađi aktivnost koja tebi prija. Nije bitno koliko si kalorija izgubila, već da li si aktivirala svoje telo i koliko si uživala u tom procesu.

Psihološka stabilnost. Hrana nam često pomaže da dođemo u određena stanja. Na primer, imala si težak dan na poslu, šef nije bio fer, imaš osećaj da ti tu ništa ne možeš, da su ti ruke vezane, da ne možeš nikako to da promeniš. Gutaš tu nepravdu, jer ti treba posao. Na neki način nema rešenja. Možda bi mu svašta rekla, al’ si videla kako drugi prolaze. Ćutiš i gutaš. Zanimljivo je da se koristi baš taj glagol „gutati”. Ako se vratimo na deo sa žvakanjem, nije dobro gutati hranu, a ni emocije. Besna si, jer su ti ruke vezane. E, tu uskače kanta sladoleda, pica ili šta već da „reši“ situaciju. Dolaziš kući, uzimaš svoju omiljenu hranu i trpaš u sebe, gutaš. Kao da je neka žurba. I jeste žurba, potrebno je što pre da se napuni želudac. Da se krv sjuri iz svih organa do njega. Osećaš se nekako anestezirano i umrtvljeno. Dobro je, ne osećaš ništa.

Ovaj manevar daje trenutne rezultate, ali ne rešava problem. Gomila osećaj krivice, kilograme, a ono zbog čega smo krenule da jedemo ostaje i dalje tu. Ti si i dalje na poslu koji ti ne prija. I dalje se ljudi oko tebe ponašaju na isti način, ti na to isto reaguješ, tj. ne reaguješ i to dovodi do istog osećanja bespomoćnosti , besa ili čega već.

Ti nisi samo ono što pojedeš nego i ono što osećaš. Tebe formira i odnos sa ljudima oko tebe, odnos sa samom sobom. Ima tu dosta doga. Jasno ti je što dijete nisu uspešne. Budi strpljiva i poradi na svakom od ova tri polja po malo. Ne žuri. Nisi došla prečicom tu gde si sada, tako da nema ni prečice nazad.